RK "Gračanica" - Gračanički navijač

Opet noćna tišina,sve isto.Pogodi me pjesma od našeg komadanta koju je objavio od Bajage.al na žalost sve manje prijatelja i susreta,nema nikoga da se zalije kad se sretnemo.Ovi što su vani,čast izuzecima,kad te vide bježe ko đavo od krsta.Da ne bi,ne daj bože,platili kafu.Trošak je to.Ovi domaći bježe od samih sebe.Kad ih sretneš nemaš kad ni da se rukuješ.Svi nekud žure,imaju posla.A niko niti ima posla niti žuri.nema onog meraka Bosanskog više.Ljudi se zavukli u svoje rupe,u svoj autistični svijet i pomalo ali sigurno*pucaju*po svim šavovima.Ko ima sreće da radi taj ne vidi ni bijela dana,rade od zore do akšama.Osim budžetlija,njih možeš sresti al ni oni nisu u boljem stanju.Apatija živa.Al ovaj narod se mora trgnuti,pomalo oživiti.U kakvom god stanju se nalazili ima tračak nade,izlaza,sunca na obzorju.Samo treba početi,mora se,misliti koliko god je moguće pozitivno.Krenuti od malih stvari,ponovo otkrivati ljepote života,njegove čari.Život koji imamo je jedan,jedini.To je stara fraza reći će mnogi al je istinita.To je jedino što imamo,što nam je Bog dao ili ko već i koristimo ga na najbolji način.Pisao sam u prošlom Blogu jednu od svojih bezizlaznih,na prvi pogled,situacija.Al sam se svojom voljom da živim,preživim,da maksimalno iskoristim život ma kakav je da je moj je,uspio u tom važnom segmentu preživljavanja.Nekad kad budem raspoloženiji opisat ću vam moju daljnju borbu.Al fale prijatelji kojima možeš otvoriti svoje srce,dušu,bez da ćeš naići na okrutnu ravnodušnost koja više ubija i od tog problema koji iznosiš.Al hvala dragom bogu ipak se nađe još po neki prijatelj sa kojim možeš razgovarati.I što je veoma zanimljivo kada si u velikoj krizi,dilemi,nađeš nekoga koga čak nisi ni poznavao,on ti postane prijatelj prije nego oni u koje si se mogao zakleti da će uvijek biti uz tebe.Zato se od srca zahvaljujem tim prijateljima.I Takođe starim,kojih ipak ima,koji su ostali uz mene i iz srca,duše im se zahvaljujem..Al sva ova moja priča ide o tome da je sve do nas.Da se probudimo i tražimo rješenja.Uvijek se nađe neko ko je za tebe,ko ti daje podršku.Ne mislim uopšte na materijalnu,već duhovnu.A matrijalna podrška to je priča za sebe...Borimo se za svoj boljitak,onda stiže pomoć i odakle se ne nadaš a ima i Bog koji ipak misli na nas...Laku noć do sljedećeg mog tušemja,hahaha.Neka vam novi dan donese sve najbolje...