Opet isto,rani jutarnji časovi.Ove vrućine mi poremetile komplet bioritam.Zaspim po podne ko klada,što kaže naš narod,il još bolje*ko zaklan*.Baš imamo slikovit jezik,za svaku pojavu možemo naći sinonim narodski.I onda se probudim iza pola noći pa ne znam šta bi sa sobom.Ova noć mi je posebno teška,na neki poseban načim.Muče me unutrašnji nemiri.Vrlo brzo mi dolazi *DAN D*.Jako važan dan za mene kao pojedinca kada ću satnati dali ćemo se još dugo družiti,u najboljoj varijanti,Ili u najgoroj da me neće biti više među vama živim.Mnogo gadan osjećaj,posebno ta neizvjesnost još više ubija u pojam,u psihu.Što je taj život čudan i pun iznenađenja.Taman ostvariš jedan cilj,u mom slučaju veoma bitan,i trebalo bi da se uživa u blagodetima toga što si ostvario.Desi se nešto,ko grom iz vedra neba,što te može uništiti zauvijek.To nije ona sudbima o kojoj sam pisao da možemo uticati na nju.Ovo je,da tako kažem,sudbina od Boga,na koju ipak ne možemo uticati.Al se nadam da će me Bog ostaviti da još bitišem na ovom dunjaluku,bio bi mu jako zahvalan.A ako ne,Bože moj,tako je valjda propisano.U svakom slučaju ću ubrzo saznati šta me čeka,Nadat se najboljem.Kažu nada zadnja umire.Pa vidjet ćemo,pred nama je.....Čujemo se,laku noć..N.K.
Primjedbe
Objavi komentar