Ima raznih psiholoških profila osoba.Od pozitivnih do,da kažemo,negativnih.Od povučenih pa do destruktivnih i po sebe i okolinu.Al to bi moglo,posebno,destruktivna ponašanja razmatrati u Psihijatriji.Al u sušini nije sve crno niti bijelo.Kod svakoga od nas možemo pronaći i dobru osobinu a i lošu.Ovo sam malo kao uvod.govorili smo do sada,u suštini,da se ćovjek treba boriti.prije svega,sa samim sobom.Kada to uspijemo onda nam je da se lakše nosimo sa svojom okolinom,bila ona pozitivna ili negativna.Znači samo borba.Ovaj post sam napisao zbog jednog dobrog razloga.Znači ljudi su u suštini opterećeni svojom borbom,opet kažem,prije,svega sa samim sobom.Uvijek nastojim pomoći nekom,da li razgovorom,pravnim savjetom i bilo na koji način kojim raspolažem.moje iskustvo mi govori da ljudi nisu spremni slušati savjete,pomoć,naravno može ako im daješ neku materijalnu korist.Međutim jako me je obradovao jedan slučaj od prije nekoliko dana.Sjedim i pijem jutarnju kafu u našoj Medresi.Vidim osobu ide prema Birou rada i gleda u mene.I tako ulazi u zgradu biroa.Poslije izvjesnog vremena izlazi i opet gleda u mene.I kreće prema tarasi Medrese i direktno prilazi meni.Pozdravlja se i kaže mi se znamo.Kažem izvini ne mogu se sjetiti, ko si.Pili smo,kaže,kafu zimus u Etni.Odmah sam se sjetio ko je,samo što sam zaboravio lik.Kažem sad dobro znam ko si,imao si problema nekih teških vezano za porodicu.Jeste,odgovori on.I sada imam.A on je,vidim na njemu, kao tempirana bomba.Objašnjava mi opet situaciju koja je sada još gora za njega.Galami,napravit će belaj,ubiće se i tako,kao što svi znamo,kad je osoba na ivici pucanja.A ovo je bitno da kažem.Bio je u jednoj instituciji čije je,primarno,posao da pomaže u takvim situacijama.Ja ga smirujem,pusti belaja,biće dobro.Jesil uradio ovo,ono.jesam niko ništa.I ja se sjeti jedne mogućnosti koja bi i mogla pomoći,stvar dobre volje te druge institucije koje sam se sjetio.Kažem mu idi tu i tu,pokušaj.Znam da su davno meni pomogli,mada je ta kojoj sam vječno zahvalan,sada u penziji.Došla je neka nova,mlada,možda neiskusna,al idi....E sad je srž ove moje priče u tome što se osoba odmah diže i kaže,hvala ti,odo odmah.Objasnim mu kako će nastupiti,da bude smiren i slično...Jučer idem čaršijom,kad neko me zaustavi,nešto sam bio zamišljen,kad ja on.Kaže hajmo na kafu.I ispriča on meni kako je otišao,bez problema ga ta djevojka primila.Objasnio joj situaciju.ona je odmah reagovala,i telefonom zvala neke osobe.Poslije je otišao u onu instituciju čiji je primarni posao ti slučajevi.Odmah su odradili posao,koji su odbili prije toga,najvjerovatnije zbog toga što je išao u tu drugu instituciju.Nije najvjerovatnije već sigurno.I sada je pola problema i više riješeno.To zbog pravnih procedura nisu mogli odmah jer mora ići na Kantonalne organe......Ovo sam napisao zbog toga da znate da nema nerješive situacije...Al vraćam se na ono do nas je..Jako sam se obradovao zbog takvog razvoja situacije,drago mi je što sam uspio pomoći..Al opet,i to ću stalno ponavljati,DO NAS JE...A evo i zbog čega u ovom slučaju.Zbog toga što je osoba tražila pomoć a ja ukazao na neku opciju koja bi mogla pomoći.Osoba je odmah bez razmišljanja prihvatila tu opciju i otišla da sebi pomogne.Pa iako ne uspije,POKUŠAO JE...Zato mi je najviše drago.Jer kao što sam već navodio mnogima sam nastojao pomoći,al oni neće da mrdnu ničim
,što bi rekli,već da to neko drugi odrađuje za njih a oni će da kukaju i tuše sve oko sebe.Zato mi je drago i čestitam toj osobi na upornosti,volji da riješi problem.Mogao je on izazvati incidente,jer je bio u takvom stanju.Al je prihvatio moje sugestije,da se smiri i tu moju ideju prihvatio odmah.Svaka mu čast,tako se riješavaju problemi...Neću da navodim institucije koje su u ovome bile niti tu osobu,nije fer,posebno navođenje imena osobe...Nadam se da vas nisam puno utušio sa ovom pričom al je istinita i pokazuje da možemo sami sebi pomoći,naravno ponekad i uz savjet drugoga,kao u ovom slučaju..Osoba je tražila način da sebi pomogne i našla ga je.....Pozdrav
Primjedbe
Objavi komentar